SVI SMO IMALI NA TELEFONU! Saki dan smo ih gledali, a nismo znali šta znače – 5 slova koja su obeležila jednu eru!

Iskra je bila jedan od najvećih tehnoloških i elektrotehničkih giganata u čitavoj Jugoslaviji. Od telefona, mernih uređaja, automatike, kućnih aparata i vojnih sistema do ogromnog industrijskog koncerna koji je zapošljavao desetine hiljada ljudi, a njena priča počinje neposredno nakon Drugog svetskog rata, kada su se ljudi vraćali kućama, ali i snovima koji su morali biti veći od svakodnevice.

Inženjeri, tehničari i vizionari okupljali su se oko jedne misli - da se napravi domaća industrija koja neće zavisiti od uvoza i tuđe pameti. U Ljubljani i Kranju, među starim halama i improvizovanim radionicama, napravljeni su prvi koraci. Nisu to bili glamurozni počeci, već rad na granici improvizacije, gde se svaka komponenta cenila kao zlato. Ime Iskra nije izabrano slučajno, jer je trebalo da simbolizuje početak nečega velikog iz nečega malog. Ta varnica trebalo je da zapali čitavu industriju, da pokrene lavinu znanja i proizvodnje, a u tom imenu bila je sažeta i nada i prkos jednog vremena.

Niko nije očekivao toliki uspon

U prvim godinama proizvodnja je bila skromna, ali fokusirana na ono što je bilo najpotrebnije, osnovna električna i telekomunikaciona oprema. Nije bilo mesta za luksuz, već samo za funkcionalnost i pouzdanost, a svaki proizvod morao je da radi, jer nije bilo prostora za grešku.

Kako su godine prolazile, Iskra je počela da raste brže nego što su mnogi očekivali. Veliki preokret dogodio se kada je Iskra počela ozbiljno da ulaže u razvoj i istraživanje. Nije više bilo dovoljno samo proizvoditi, već i stvarati nešto novo, nešto svoje i baš to je bio trenutak kada je fabrika počela da prerasta u tehnološki centar. Saradnje sa inostranim kompanijama otvorile su vrata svetu, ali i donele nova znanja. U tim susretima nije bilo samo učenja, već i dokazivanja da Iskra može da stoji rame uz rame sa razvijenijima.

U svom zlatnom periodu bila jedan od najvećih proizvođača telefona u Jugoslaviji, a njeni uređaji su se koristili ne samo u domaćinstvima i preduzećima, već i u vojsci i državnoj administraciji. Iskrini telefoni i elektronski uređaji izvozili su se u više od 100 zemalja širom sveta, što je tada bila ogromna retkost za kompaniju iz regiona. Mnogi od tih proizvoda su bili toliko kvalitetni da se i danas mogu pronaći ispravni primerci, iako su stari više decenija.

Svi su imali u kući makar jedan njihov proizvod

U tim zlatnim godinama, proizvodi Iskre nalazili su se generalno u domovima širom Jugoslavije, ali i daleko van njenih granica. Telefoni, prekidači, elektronske komponente, sve je nosilo pečat pouzdanosti. Ljudi su verovali tim proizvodima, a to poverenje je bilo najveći kapital.

Iskra nije bila samo fabrika, već čitav ekosistem koji je oblikovao generacije stručnjaka. Ljudi su tu učili zanat, ali i način razmišljanja koji je prevazilazio lokalne okvire. Postojala je i posebna energija među radnicima, nešto što se ne može lako opisati. Nije to bila samo plata, već osećaj da su deo nečega većeg. U tim halama nije se pravila samo roba, već i identitet.

'91 počeo sunovrat velikog giganta

Naravno, put nije bio bez prepreka, jer svaka velika priča ima svoje lomove. Promene na tržištu, političke okolnosti i tehnološke revolucije donosile su nove izazove. Kraj jednog sistema doneo je i kraj jednog načina poslovanja, a Iskra se našla pred testom kakav nije imala ranije. Tranzicija je bila surova, često nepravedna, i mnogi giganti nisu uspeli da se prilagode. Ni Iskra nije ostala netaknuta.

Sve u svemu, nakon 1991. godine i prelaska na tržišnu privredu, firma se podelila na više manjih preduzeća koja su privatizovana ili restrukturirana. Taj proces je trajao godinama i različiti delovi su nestajali ili menjali vlasnike u različito vreme. Zato se u praksi kaže da se Iskra ugasila tokom devedesetih, iako pojedine firme koje potiču iz nje i danas postoje u Sloveniji i rade pod istim ili sličnim imenom.

Bonus video:

(Espreso / kurir / M.S)